Ђакон Стефан и два анђела. 0001    Рано рани ђаконе Стеване 0002    У недељу пређе јарка сунца, 0003    Пређе сунца и пре летургије, 0004    Он не иде у бијелу цркву, 0005    Већ он иде у то поље равно, 0006    Те он сеје белицу пшеницу, 0007    Ал’ ето ти два путника стара, 0008    Божју су му помоћ називали: 0009    „Божја помоћ, ђаконе Стеване!” 0010    А он њима лепше одговара: 0011    „Д’о Бог добро, два путника стара!” 0012    Ал’ беседе два путника стара: 0013    „Бога теби, ђаконе Стеване! 0014    „Која теби велика невоља, 0015    „Те си тако рано уранио 0016    „У недељу пређе јарког сунца, 0017    „Пређе сунца и пре летургије, 0018    „Па ти сејеш белицу пшеницу? 0019    „Или си се јунак помамио; 0020    „Или си се данас потурчио, 0021    „Часног крста под ноге згазио, 0022    „Часног крста и красног закона, 0023    „И своју си веру изгубио; 0024    „Те си тако рано уранио 0025    „У недељу пређе јарког сунца, 0026    „Пређе сунца и пре летургије, 0027    „Па ти сејеш белицу пшеницу?” 0028    Ал’ беседи ђаконе Стеване: 0029    „О Бога вам два путника стара! 0030    „Кад питате, да вам право кажем: 0031    „Та нисам се јунак помамио, 0032    „Нити сам се данас потурчио, 0033    „Нит’ сам своју веру изгубио, 0034    „Нит’ сам крста под ноге згазио, 0035    „Часног крста и красног закона; 0036    „Већ је мени велика невоља; 0037    „Зашт’ ја раним у мојему двору 0038    „Девет немо, друго девет слепо, 0039    „То ја раним с мојом верном љубом; 0040    „И Бог ће ми греха опростити.” 0041    Ал’ беседе два путника стара: 0042    „Ајдемоте ђаконовом двору, 0043    Да видимо ђаконову љубу, 0044    Што нам ради љуба ђаконова.” 0045    Одшеташе ђаконовом двору, 0046    Ал’ је љуба рано уранила 0047    У недељу пређе јарког сунца, 0048    Пређе сунца и пре летургије, 0049    Она чини белицу пшеницу; 0050    Божју су јој помоћ називали: 0051    „Божја помоћ, ђаконова љубо!” 0052    Она њима лепше одговара: 0053    „Д’о Бог добро, два стара путника!” 0054    Ал’ беседе два путника стара: 0055    „Бога теби ђаконова љубо! 0056    „Која теби велика невоља, 0057    „Те си тако рано уранила, 0058    „Уранила у свету недељу 0059    „Пређе сунца и пре летургије, 0060    „Те ти чиниш белицу пшеницу? 0061    „Или си се млада помамила? 0062    „Или си се данас потурчила 0063    „И своју си веру изгубила, 0064    „Часног крста под ноге згазила, 0065    „Часног крста и красног закона; 0066    „Те си тако рано уранила, 0067    „У недељу пређе јарког сунца, 0068    „Пређе сунца и пре летургије, 0069    „Те ти чиниш белицу пшеницу?” 0070    Ал’ беседи ђаконова љуба: 0071    „О Бога вам, два путника стара! 0072    „Кад питате, право да вам кажем: 0073    „Та нисам се млада помамила, 0074    „Нити сам се данас потурчила, 0075    „Нит’ сам своју веру изгубила, 0076    „Нит’ сам крста под ноге згазила, 0077    „Часног крста и красног закона; 0078    „Већ је мени велика невоља; 0079    „Зашт’ ја раним у мојему двору 0080    „Девет немо, друго девет слепо; 0081    „То ја раним с мојим господаром; 0082    „И Бог ће ми греха опростити.” 0083    Ал’ беседе два путника стара: 0084    „О Бога ти, ђаконова љубо! 0085    „Дај ти нама твоје мушко чедо, 0086    „Мушко чедо из колевке златне, 0087    „Да закољем’ твоје мушко чедо, 0088    „И од чеда крви да уграбим’, 0089    „Да пошкропим’ твоје беле дворе: 0090    „Што је немо, проговориће ти, 0091    „Што је слепо, све ће прогледати.” 0092    Али мисли ђаконова љуба, 0093    Она мисли мисли свакојаке, 0094    Док је млада на једно смислила, 0095    Па им даде чедо из колевке, 0096    И заклаше чедо пренејако, 0097    И од чеда крви уграбише, 0098    Пошкропише по беломе двору: 0099    Што је немо, проговорило је, 0100    Што је слепо, све је прогледало. 0101    Дигоше се два стара путника 0102    И одоше с Богом путовати, 0103    Осврће се ђаконова љуба, 0104    Па погледа на златну колекву, 0105    Ал’ јој чедо седи у колевки, 0106    Па се игра јабуком од злата, 0107    Па беседи ђаконова љуба: 0108    „Мили Боже, на свем теби фала! 0109    „Гди дођоше два путника стара, 0110    „Заклаше ми чедо у колевки, 0111    „И од чеда крви уграбише, 0112    „Пошкропише моје беле дворе, 0113    „Што је немо, проговорило је, 0114    „Што је слепо, све је прогледало, 0115    „Ево чедо седи у колевки 0116    „И сигра се јабуком од злата!” 0117    Проговара чедо из колевке: 0118    „Слатка мајко, моја слатка рано! 0119    „Оно нису два путника стара, 0120    „Већ су оно два Божја анђела.В